U petak,10. februara u 19h, u galeriji Lucida, ulica Čika Ljubina 11, Beograd, otvarena je samostalna izložba Radoslava Tadića „Oblivio“.
Radoslav Tadić diplomirao je na likovnom odseku Akademije Umjetnosti u Banjaluci u klasi profesora Radomira Kneževića, a trenutno se nalazi na doktorskim studijama u Beogradu u klasi istog profesora.
Izložbu pod nazivom Oblivio (Zaborav) sačinjava tridesetak umetničkih radova – crteža i skulptura; skulpture su nastale kao rezultat umetničkih intervencija na pronađenim predmetima (knjigama), dok su crteži usledili kasnije, kao vid nove umetnikove reakcije na njegove prethodno izvedene radove.
Nosilac izložbe je preoblikovana knjiga. Pojam “knjiga” prvenstveno bi trebalo da asocira na pietet prema znanju, učenosti, na tajnu sakrivenu u još nepročitanom štivu; ipak, usled neodgovarajućeg sistema školovanja koje ne ide u korak sa vremenom, ukoliko pitate nekog đaka, možete dobiti odgovor da ga knjiga asocira na dosadu, nepotrebno maltretiranje i gubljenje vremena. Sam umetnik kaže da je uživao u činjenici da je mogao knjige bez griže savesti “nemilosrdno da kasapi i preoblikuje onako kako želi”.
Za Radoslava Tadića knjiga je polazište, ona nije čist ready-made jer se kroz umetničku transformaciju predstavlja u značajno izmenjenom obliku, mada njena primarna forma ostaje prepoznatljiva. Njegovo poigravanje asocijativnim preoblikovanjem knjiga kao “zabranjenim voćem” proizvelo je niz maštovitih skulptura intenzivnog kolorita i duhovitih naziva, koje zasigurno neće nikoga ostaviti ravnodušnim.
Odbačene knjige predstavljaju dokument našeg vremena, one na najbojli način ilustruju današnje potrošačko društvo kao jednu od osnovnih karakteristika liberalnog kapitalizma, u kome pamćenje uzmiče pred prividnom dostupnošću interneta, a znanje pred megaprodukcijom nepotrebnih, površnih informacija kojima smo svakodnevno izloženi.
Radoslav Tadić pred nas stavlja istorijski tok razvoja slike u reč (knjigu) i zatim ponovo u vizuelnu predstavu (izložene skulpture). On stvara neformalni arhiv objekata koji su nađeni ali zatim preoblikovani, stvarni ali i izmišljeni, javni ali i lični. Sakuplja ih, upoređuje, kombinuje i prisvaja stvarajući forme koji tek ponekad imaju nešto zajedničko sa svojom prvobitnom namenom.
Kroz umetnički proces arhiviranja knjiga kao artefakata, Radoslav Tadić stvara svoju imaginarnu biblioteku koja nam govori o umetnikovom odnosu prema prošlosti, materijalnoj i duhovnoj kulturi, ličnom i kolektivnom pamćenju, stvara lični mikrokosmos koji ovde danas izlaže pred nas.
Ivona Fregl
