Slike Bratislava Radovanovića iz ciklusa „Tri“ afirmišu ideju da je slika u svojoj biti „palimpsest“, označavajući da je slikano preko prethodno naslikanog pa izbrisanog ili sastruganog dela. Kod Radovanovića palimpsestički postupak podrazumeva nanošenje i premazivanje različitih slikarsnih, umetničkih i kulturoloških nanosa. Time on uspeva da stvori slojevitu strukturu, čineći da se umetničko nasleđe različitih kultura i epoha ugradi u ove slike, deponujući u njih energiju i istorijski nagomilano iskustvo običaja i tradicije, verovanja i življenja. Slike postaju riznica raznovrsnih simbola, preuzetih iz istorijskog nasleđa, oblikovani slikarskim mastorstvom u procesu mešanja, ukrštanja, nadovezivanja jednih na druge. Umetnički ciklus TRI Bratislava Radovanovića upravo je značajan po tom uspešnom i suštinskom komponovanju različitih slojeva iz umetničke i kulturološke baštine: autor koristi ironijsku perspektivu, kao oprobani model sagledavanja, tumačenja i rekostruisanja starih mitova i mitološko-religioznih predstava. Poigravajući se sa religijskim temama, parodirajući apokrifne i jeretičke spise koji odstupaju od kanonizovanih teoloških dogmi, umetnik uspeva da napravi ironijski iskorak, dajući običnim scenama i situacijama snagu proročkih, krajnjih dešavanja. Tako, trojica igrača dečje društvene igre osvajanja sveta, predstavljeni su kao moderna replika trojice proroka dok na mapi sveta traže Vitlejem, i razgovarajući o darovima za Božijeg sina, onoga koji treba da donese spas posrnulom modernom svetu. Ili su njihove misli usmerene na smrt i vaskrsenje koje se desilo tri dana posle raspeća. Radovanović je opsednut večitom temom smrti i straha od smrti. Tri povezana portreta prikazuju čoveka, Roba na umoru, koji kao da čeka smrt, na jednoj slici smireno, na drugoj u paničnom strahu, na trećoj u meditativnom magnovenju. Uzdignuta tri prsta na ruci naslonjenoj na prljavo staklo podsećaju na ruku davljenika oslikavajuci stvarnost u kojoj živimo.
Tomislav Novović
