Asocijativnost samog naziva i referiranje na Bojsov rad, direktan citat, a ne parafraziranje, dopušta ovim slikama (slikama u najklasičnijem formalnom smislu), da se oslone na korpus konceptualne umetnosti. Korišćenje melodičnosti i dopadljivosti citata iz dosta starijeg rada, ne umanjuje aktuelnost i provokativnost, kojom u svedenoj meri umetnica vešto koketira. Svakako da je česta pojava da umetnik sam preispituje svoj rad, svoju sliku, objašnjava je i potvrđuje sebi, da bi u javnost iskoračio sa što jasnijom predstavom-idejom, koju će pokušavati iznova da prikaže, iskaže, ubedi publiku u svoju iskrenost i istinitost rada. Taj put je dug i kompleksan jer teži slikarstvu kao slobodi i emotivnosti, pun je prepreka i dilema, ishitrenosti i nepredvidivosti.
Selekcija slika su određeni radovi iz tri prethodna ciklusa: Libertas, U nastajanju i Ljubav.
Prvi ciklus Libertas u svojoj celosti, 7 slika, bio je predstavljen u galeriji Drina 2018.godine. Sedam slika, sedam planeta, sedam grehova, sedam načina umetnice da promišlja, istražuje, osvežava i relativizuje pojam slobode. Sloboda u svojoj kontradiktornosti intrigira i nadahnjuje, Mariji je bilo logično da predstavi na velikim formatima svu njenu opštu zavodljivosti i neiscrpan potencijal. Razne su slobode koje nas mame da ih osvojimo, lične, ukupne, fizičke, mentalne, likovne, metafizičke. Sve zaključane i nedostupne dok ih ne dokučimo, pobedimo, zauzmemo. Intenzivni, neobuzdani, nepromišljeni, hrabri su potezi na slikama, dramatični i široki, koji ne dopuštaju liniji da se iskaže u punom kapacitetu. Jedan opšti kovitlac borbe za boju i njenu potentnost i prevlast. Ekpresija i apstrakcija u svojoj virtuoznosti potisnuli su figuraciju. Marijina sloboda je njeno slikarstvo, veliko kao ideja, kao planeta, kao svemir. Kako svaka planeta ima pozitivan i negativan aspekt, sloboda je individualna, ako se usudimo da sami odredimo pod čijim uticajem ćemo biti. (Slika Mesec, slika Saturn, slika Jupiter, slika Venera)
Dejan Đorić je pisao tekst za izložbu u galeriji Drina, za prvi ciklus slika Libertas.
Njen doživljaj slike nije spoljašnji već unutrašnji i proživljen, ona stvara u transu, duboko lično doživljavajući svako delo. Veličina i srazmera slike pažljivo su odabrani, ciklus je planski zasnovan, umetnica želi svom snagom pa i telesno da uđe u sliku, ona je potpuno njeno delo, što je suočava sa prizorima i vizijama velike psihološke snage. Brojna podslikavanja, uslojavanja slikarske materije, podsećaju ovde na najbolje dane klasičnog koliko i modernističkog slikarstva. Premda nastala poneseno, njena ulja izražavaju likovnost u najboljem smislu, pa ona nedostatak slobode vidi i u odviše tehniziranoj, otuđenoj i instrumentalizovanoj sadašnjoj umetnosti. (Odlomak iz teksta za katalog, Dejan Đorić, Nedostatak slobode kao vid slikarstva, galerija Drina, 2018.)
Drugi ciklus slika „U nastajanju“ je i nastao i bio izložen u Kulturnom centru Grad. Upravo imenica nastajanje tiho referira na zaustavljanje radnji koje bismo inače opisali glagolima, kako bi iz mirne pozicije razložila i sagledala ceo postupak. U ovom umetničko izložbenom prostoru se umetnica usudila da razotkrije svoje procese stvaranja umetničkog rada, od osvešćivanja ideje, njenog smeštanja u određene kontekste, pa do same realizacije. Jedna dimenzija je umetkovo učitavanje misaonih procesa u polje materijalnog rada, a sasvim druga je čitanje i tumačenje samog posmatrača, usled individualnih promišljanja i slobodnih asocijacija. O kompleksnosti i razgranatosti takvih višesmernih procesa govore Marijini radovi, pa i njen fokus sada na liniji, koja će biti sredstvo za materijalno objašnjenje svih nedoumica i postavljenih zadataka. Marija koristi rastegljivost, fluidnost, adaptivnost linije kao likovno sredstvo za otelotvorenje ideja koje proizilaze iz korpusa nesvesnog, koje je obilje heterogenosti i diverziteta. (Slika Strepnja, slika Obilje, slika Olakšanje)
Treći ciklus Ljubav se naslanja na drugi, takođe je nastao i bio izložen u Kulturnom centru Grad. Serija od deset slika prikazuje različite fascinacije ili varijacije ovog osećanja, iz lične perspektive umetnice. Svakako je izbegla očekivanu banalizaciju usled učestalosti i masovne eksploatacije ovog pojma, razlažući ga na osnovne komponente, to jest primarne senzacije. Ako govorimo o ljubavi kao esencijalnom i vitalnom u nama, onda je logično da je Marija i likovno svodi na osnovno, na znak, na simbol, na liniju. Liniju potpuno reduciranu, oslobođenu, laku. Ovde je slika crtež, vratila se crtežu kao svom iskonskom prapočetku, slika kao fragment iz zamisli velike slike. Potezi su jasni, već nađeni, sigurni u sebe, neustrašivi, gest proizašao iz nesvesnog–osvešćenog, iz trenutka kojem je prethodila dugotrajnost pronalaženja. Ove slike- crteži su uslovno sirovi, oni su misaona i likovna ideja, koja je sada sama sebi dovoljna. (Slika Blaženstvo, slika Prisebnost, slika Ushićenost, slika Sumnja, slika Strast)
Od planetarnog, kosmičkog, ogromnog, ukupnog i celokupnog što jedna velika ideja obuhvata ( iz prvog ciklusa), u poslednjem ciklusu dolazi Marija do jedinice mere, do samog i jednog dela velike slagalice. Od svačijeg, opšteg, spoljašnjeg i univerzalnog, libertas, dolazi do unutrašnjeg, do osećajnog, neopipljivog, zagonentnog, do ljubavi. Pojma od kojeg sve počinje i kome se cirkularno teži i vraća, intuitivno. Slikarstvo je za Mariju sloboda, ljubav, duhovnost kojoj materija služi. Njeno putovanje kroz sliku i likovni izazovi ne bi bili stabilni bez temelja duhovnosti. Na početku sloboda, na kraju ljubav, ili su ovo sinonimi koji neometano prožimaju sve parcije procesa?
Mira Vujović
Istoričar umetnosti
