Otvaranje izložbe Jelene Ilić “ Tri. Haljinica. Konjić. Vrt.“

TRI

Haljinica. Konjići. Vrt.

Sve one stvari o koje si se saplela dok si nešto podgrevala, i one koje su bile na dohvat ruke a koje si mimoilazila, i sve one što su izmakle kontroli, dok si mislila da sve konce svoje bake držiš u rukama…Sve te sastavne delove tvog najbližeg okruženja, koje te primarno zaokružuje, odlučila si da poređaš po kineskom pirinčanom papiru, koji se doprema iz najudaljenijih krajeva da bi sačuvalo deliće tvog svakodnevnog elementarnog bitisanja ? ( Zašto baš taj papir? ) Koje osobine papira su utisnute u sve uloge koje biraš, na koje prstaješ, sa kojima se poistovećuješ, dok gradiš svoj lirski identitet obojen životnošću? ( Još malo o papiru )
Kineski pirinčani papir.

Taj papir, kao materijal, podloga, on sam već nosi neka svojstva. Neobičan je.Ponekad ne znaš šta bi, kako bi s njim. Papir je nežan, mekan, tanan, krhk. Ali, je i čudesno žilav. Jak. Sve se na njemu vidi, nema mnogo popravke. A zapravo, te greške i te popravke su blag. Kao i kod svih ostalih stvari u životu,čini mi se.

Na ovom papiru „odzvanja“ svaki trag četke, svaki pritisak pera – i najnežniji, svaka linija kad se papir izgužva, svako svetlo ili senka na njemu….svaki otisak i bilo kakav trag. SVE se vidi, sve je prisutno je i sve je jako. Crtež po pirinčanom papiru tušem, crnim ili tušem u boji, lavirani tuš. Svaki dodir pera ili četkice i papira bio je nežan. Ali ne i bojažljiv. Pojavljuje se često i crtež koncem i iglom – šijem po njima – zapravo crtam koncem. Lepila sam, dodavala druge papire, tanke i providne.

U mojim radovima ivice papira nisu sečene, one su ili nežno iscepane ili su takve kakve su same po sebi. Te neravne stranice su deo rada.

Još o papiru

Iako već dugo i stalno koristim kineski papir u svom radu, na razne načine, ovo je nešto posebno. Kineski papir kao podloga – mogao je, u mom slučaju, samo ovako nešto da „izdrži“. Nešto tako jako, a sasvim ogoljeno i jasno . Papir je kao podloga sastavni deo ovih radova u svakom smislu. Sva krhkost, tananost samog papira, njegova belina, a posebno – nežnost dodira s papirom. Radovi su povezani sa mojim najdubljim osećanjem, u rasponu od nežnosti, toplote, brige do iskrenog i direktnog. Suptilnog, a istovremeno jakog . U emotivnom, i likovnom smislu. Posvećeni su mojoj deci.

Kada bi kroz verbalne asocijacije tražila tvoje značenje reči Haljinica, Konjić, Vrt, kako bi to ispisala?

Haljinica = devojčica. Konjić je plastična igračka. Vrt – u glavi su mi ptice, drvo, cveće. Mir. Bezbrižno. Malo. Lepo . Nežno. A sigurno. I kroz te predmete – potreba da odem dalje od realizma – u Haljinice izmišljene, koje lete, koje lebde, … Konjić, plastična igračka mog sina koji se pretvara u konja koji putije po dalekom svetu…Vrt, u kojem je savršen i siguran mir,..Sve to na papiru. Kineskom. Koji dobijam iz Nemačke, donosi mi prijateljica. U rolnama od 25 metara. Ne zvuči poetično, ali zapravo jeste. Životno.

Preplićeš njihova detinjstva sa svojim, žongliraš momentima prošlog kroz sadašnje trenutke, menjaš nove lampe za stare, naizgled se sećaš, a zapravo oživljavaš emocije, podsećaš davnih očekivanja i daješ nov život prekinutim radostima. Kod tebe ono što je prošlo nije završeno?

Sve se tu prepliće i utiče jedno na drugo. Dok perem sudove, usisavam, širim veš -mislim o radu. Uzmem fotoaparat, jer sam videla nešto zanimljivo u sudoperi ili se usred kačenja veša setim šta mi nedostaje na crtežu…Usisavam život koji živim, u njemu tražim i nalazim stvari koje me privlače, koje likovno obrađuju.Tu se sve vrti u krug, i sadašnjost i prošlost, moje i njihovo detinjstvo, dolasci i odlasci…izmešano je bolno i radosno, sve je tu.

Dosta dugačak kontinuitet rada 2004-2017. Koja je to prelomna tačka, istovremeno postala i krajnja u tom procesu, koji tada odlučuješ da završiš?

Sve je počelo od žute haljinice.Dobila sam devojčicu , a mama mi je dala haljinicu koju sam ja dobila kao beba, od baba-tetke iz Nemačke . Nežnost, sve pomešano, krenulo je da se izliva na papir.Ta haljinica- jarko žute boje, vunena sa kratkim rukavima, prefinjenog tkanja, bila je inicijalna za seriju ovih radova. Istovremeno, radila sam i seriju radova Konjić, omiljenu plastičnu igračku mog sina.Vrt-na papiru, za moje treće dete, nastao je kasnije.

Dosta dugo su stajali nezavršeni, dok se sve nije složilo.U međuvremenu sam dodavala ponešto na radovima i pravila nove. Za svakog od njih troje.

„Detinjstvo je bilo vrt.

Bez kraja i konca, bez granica i plotova…“

Tatjana Tolstoj

Prepisku s Jelenom Ilić vodila Mira Vujović