Otvaranje grupne izložbe Segment savremene vizuelne scene

with Нема коментара

Segment savremene vizuelne scene

Kako nastaje izlagački program jedne galerije? Obično, galerija raspiše konkurs na koji se prijavi izvestan broj umetnika i onda Umetnički savet galerije, u skladu sa brojem slobodnih termina, odabere odredjeni broj umetnika čiji ce se radovi (ili projekti) naći u okviru izlagačkog programa galerije za sledeću godinu. Ali, uvek se, po završetku konkursa, nameće nekoliko pitanja: kako i po kom kriterijumu Umetnički savet vrši odabir i – ko je sve konkurisao i  zašto jeste ili nije “prošao” na konkursu? Pogotovo je interesantno pitanje – ko je sve konkurisao, jer mi, kao posetioci galerija i izložbi, skoro nikada nemamo uvid u tu informaciju, nikada ne znamo koje su sve opcije bile pred umetničkim savetima galerija. Najčešće, galerija samo objavi spisak autora i njihovih projekata koji su prošli na konkursu. I tu je kraj.

Ali ne i za galeriju Lucida. Ideja da se napravi grupna izložba odabranih radova umetnika koji ovog puta nisu ušli u izlagački program Lucide za narednu godinu potekla je odmah posle sastanka na kome je Umetnički savet galerije definisao koji će projekti biti izlagani sledeće godine. Na konkurs je pristiglo 48 prijava, a slobodnih termina bilo je samo 8, što samo po sebi govori o težini zadatka koji je Umetnički savet imao pred sobom. I sada se vraćamo na prvo pitanje – kako i po kom kriterijumu Umetnički savet vrši odabir. Izbor radova vrši se u skladu sa izlagačkim profilom galerije, kvalitetom prispelih radova i, donekle, umetničkim senzibilitetom članova saveta jer, ma koliko se trudili da budemo objektivni, samim tim što smo ljudi, mi hteli – ne hteli ispoljavamo i jednu subjektivnu dimenziju u donošenju odluka. Svi profesionalci se trude da “to” subjektivno svedu na najmanju moguću meru, ali ono se ipak ne može u celosti izbeći. Imajući ove činjenice na umu i videi da je na konkurs stigao izuzetno veliki broj zanimljivih radova, zapitali smo se zašto ne bismo napravili jednu izložbu na kojoj bismo predstavili svakog umetnika koji želi da učestvuje na grupnoj izložbi sa po jednim radom, odabranim od strane Umetničkog saveta, radom koji po našem mišljenju, u ovom trenutku, najbolje predstavlja umetnika. Galerije nemaju ovu praksu i iz razloga što takve izložbe predstavljaju tzv. “spoj nespojivog”, jer je jedini zajednički imenitelj činjenica da su ti umetnici konkurisali u istom trenutku na konkurs iste galerije. Njihovi stilovi, senzibiliteti, tehnike, tematika i kvalitet radova su drugačiji, oni pripadaju različitim umetničkim generacijama između kojih razlika iznosi i po nekoliko dekada. I naravno, šta bi bilo bolje i šta bi predstavljalo veći izazov za galeriju Lucida, nego da započne svoj izlagački program upravo jednom ovakvom neuobičajenom, a preko potrebnom izložbom.