Grupna izložba “Bačeni u svet“, ili o izvrsnosti neprekinutog umetničkog stvaranja

with Нема коментара

Pozivamo Vas da u subotu, 1. aprila u 19h prisustvujete otvaranju grupne izložbe “Bačeni u svet“, ili o izvrsnosti neprekinutog umetničkog stvaranja u galeriji Lucida, Čika Ljubina 11, I sprat.

Učesnici izložbe:

ALEKSANDAR RAFAJLOVIĆ

ANICA VUČETIĆ

DARIJA KAČIĆ

DOBRIVOJE KRGOVIĆ

DRAGOSLAV KRNAJSKI

DUŠAN PETROVIĆ

ĐORĐIJE CRNČEVIĆ

IGOR ANTIĆ

MARIJA DRAGOJLOVIĆ

MILAN BLANUŠA

MILETA PRODANOVIĆ

MILOVAN DAGOVIĆ

MILUN VIDIĆ

NINA TODOROVIĆ

PERICA DONKOV

RISTO ANTUNOVIĆ

SLOBODAN KOJIĆ

SLOBODANKA STUPAR

SRĐAN APOSTOLOVIĆ

VLADAN TERZIĆ

VLADIMIR RISTIVOJEVIĆ

ZDRAVKO JOKSIMOVIĆ

ŽELJKA MOMIROV

„Grosso modo, ostaje neodoljiv utisak da je umetnost osamdesetih izazvala (izaziva?) jednu groznu antipatiju, da njen govor nikada nije postao zvanični govor javne sfere, da je do danas ostala „kontra“. Iako verujem da je „kontra“ uvek interesantnije, za zaborav i ignorisanje su zaslužni kako tokovi politike i kulturne politike poznih osamdesetih i devedesetih, koliko i sama likovna kritika, te njeni polivalentni animoziteti. Zagovornici  neoavangardi nisu je rado prihvatili jer je, zbog čestog insistiranja na prividnoj konvenciji „slike“ i još prividnojoj konvenciji „skulpture“, bila „neradikalna“ ili čak, kako je nekad navođeno, „konzervativna“. Služila je, mislilo se, kako na jednom mestu kaže ugledni američki kritičar „da obezglavi umetnost šezdesetih i sedamdesetih i otpremi je na otpad istorije“. Međutim, da je bila konzervativna, istoimena kritika bi ju je prigrlila. Ali, nije. Ona ju je smatrala „importovanim produktom“ sa „Zapada“, te „produženom rukom“ neoavangardi nastalih na beogradskoj neformalnoj likovnoj sceni sedamdesetih godina XX veka. Kao takvu, trebalo ju je otpremiti na otpad istorije zajedno sa neoavangardama koje su je „stvorile“ u SKC-u.  U situaciji kad svako svakoga, svakodnevno i iz raznoraznih valjanih i nevaljanih  razloga „otprema na otpad istorije“, umetnost načelno, a umetnost osamdesetih posebno, postaje ako ne žrtva, ono svakako gubitnik pred licem oficijelne kulturne istorije i baštine naše ne tako davne civilizacijske prošlosti.“

(iz teksta Lidije Merenik)